Granice u braku

Priča o dva bračna para
Ja (dr Taunsend) nedavno sam bio na dve odvojene večere sa dva bračna para koji su mi prijatelji. Ta dva bračna para su u svojim poznim godinama i u braku su preko četrdeset godina. Oni su u tzv. „zlatnom dobu“ – onom periodu u braku kada su dugogodišnja ljubav i trud dostigli vrhunac u, nadamo se, dubokoj i zadovoljavajućoj povezanosti. Ipak, bio sam iznenađen ogromnom razlikom između ta dva bračna para.
Sa Haroldom i Sarom uživao sam u večeri po principu švedskog stola, gde dobijete kartu za različite delove obroka i morate ustati od stola sa svojom kartom u ruci da biste otišli po određeno jelo. Večera se bližila kraju; bili smo spremni za dezert. Harold je zavirio u džep košulje i izvukao kartu za dezert. Bacio ju je ispred Sare i rekao nonšalantno: „Saro, dezert.“ Ne, nije rekao: „Molim te, Saro, možeš li mi doneti dezert?“ A svakako nije rekao ni: „Mogu li ti doneti dezert, dušo?“ Harold je pretpostavljao da će se Sara poslušno povinovati njegovoj kratkoj i jasnoj naredbi.
Nisam znao šta da kažem, pa sam sedeo i posmatrao. Sara je očigledno bila pogođena Haroldovim javnim pokazivanjem kontrole. Sedela je par sekundi, očigledno razmišljajući šta da uradi. Zatim je, izgleda, prikupila dovoljno hrabrosti i tiho, ali odlučno rekla: „Zašto sam ne uzmeš svoj dezert?“
Harold je izgledao iznenađeno. Očigledno nije navikao na to da mu se ona suprotstavi. Ipak, sabrao se, izrekao kiselu šalu na račun nadmenih žena i ustao od stola da bi otišao da iskoristi svoju kartu. Dok je bio odsutan, Sara mi je rekla: „Izvini, jednostavno nisam mogla da mu popustim i ovog puta, ne u prisustvu mojih prijatelja.“ Osećao sam se jako tužno zbog Sare, shvativši da je njen odgovor mužu večeras bio samo izuzetak, a ne pravilo. Takođe sam shvatio da su njih dvoje, na jednom dubljem nivou, iako još uvek pravno povezani, emotivno bili razdvojeni. Njihova srca nisu bila međusobno protkana ljubavlju.